Strane investicije

Direktne strane investicije (FDI) su oblik ulaganja kod koga ulagač obezbeđuje pravo svojine, kontrole i upravljanja nad firmom u koju su uložena sredstva radi ostvarivanja nekog dugoročnog ekonomskog interesa. Podeljena su mišljenja o njihovoj korisnosti. Ove investicije donose više stope rasta, ubrzavaju strukturne reforme, utiču na rast deviznih rezervi, smanjuju ograničenja u tekućem bilansu, liberalizuju devizno poslovanje, itd. Sa druge strane, pripisuju im se negativni efekti aranžmana stranih investitora u domaćoj privredi, vezane za rast trgovinskog deficita, zaobilaženje poreskih obaveza i sl. Prema definiciji Svetske trgovinske organizacije direktne strane investicije imamo onda kada investitor iz jedne zemlje (the home country) pribavlja aktivu u drugoj zemlji (the host country). Oko 90% FDI u svetu ostvaruje se aktivnošću transnacionalnih kompanija. Po američkom shvatanju, direktne strane investicije podrazumevaju ulaganje u preduzeća sa sedištem u SAD pri čemu strano ulaganje prelazi 10%. Isto tako pod direktnim ulaganjem američkih firmi u inostranstvu smatraju se ona ulaganja u kojima američki investitori poseduju najmanje 25% kapitala. Prema OECD-u direktno strano ulaganje podrazumeva da strani investitor poseduje 10% ili više običnih akcija sa pravom glasa ili manje od 10% ako strani investitor na taj način obezbeđuje odlučujuće pravo uprave nad preduzećem. Sve ove definicije na prvo mesto stavljaju kontrolnu funkciju u poslovanju zajedničkog projekta, a zatim interes za regulisanjem vlasničkih prava.

U Srbiji su direktne strane investicije u prvih 11 meseci 2011. godine iznosile oko 2,14 milijardi dolara, dvostruko više u odnosu na isti period prethodne godine. Prema podacima revizora, Srbija premašuje sve zemlje u regionu po direktnim stranim investicijama, uključujući zemlje članice EU Rumuniju i Bugarsku. Jedna od ključnih stvari je povoljna poreska politika, uključujući najniži porez na korporativni prihod u Evropi, koji se nije povećao uprkos finansijskoj krizi. Srbija je poslednjih godina takođe uspela da postigne dogovor o bescarinskim ili preferencijalnim izvoznim režimima, sa zemljama ili unijama koje čine jedinstveno tržište od preko milijardu ljudi, u koje može da se izvozi sa minimalnom tarifom ili bez nje. Specijalan paket za strane investitore uključuje beneficije koje druge zemlje u regionu ne nude: konkretno, vlada plaća do 10.000 evra za svako novo radno mesto ili do 20 odsto ukupne investicije u kapitalnim investicijama. Prednosti Srbije su kvalitetna, profesionalna, fleksibilna i kreativna radna snaga, povoljni trgovinski sporazumi sa određenim zemljama i brz razvoj u regionu. Strane investicije promovišu osnovne ekonomske ciljeve, a to su: razmena znanja, stabilnost i razvoj. Da bi neka zemlja uspela da privuče strani kapital, mora predhodno stvoriti povoljnu investicionu klimu kao što su stabilni uslovi privređivanja, socijalna i politička stabilnost, mogućnost uvećavanja uloženih sredstava, razvijena infrastruktura, itd. Srbija se suočava sa jakom konkurencijom u ostvarivanju svoje politike privlačenja stranih investicija budući da je mnogo zemalja Balkana učinilo značajne napretke i pomake kada je riječ o ukupnim privrednim reformama, a mnogo je njih uspostavilo baze stranih investitora.  Prednosti stranih investicija nije samo u novcu koji se u zemlju unese već u transferu ideja i najnovijih tehnika menadžmenta, odnosno najsavremenijih načina vođenja poslovanja.