Investiranje

Razvoj svetske trgovine

By : | Categories : Investiranje | 0 Comment

Da bismo prikazali razvoj svetske trgovine značajno je prvo razmotriti sam njen pojam. Pod pojmom međunarodne trgovine podrazumevaju se svi oblici ekonomske saradnje koje jedna zemlja ima sa inostranstvom. Drugim rečima to je razmena roba, usluga i proizvoda ljudskog duha između rezidenata različitih država. Ta razmena se obavlja na taj način što predmet kupoprodaje, prelazeći carinsku liniju napušta teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili ulazi na teritoriju zemlje kupca (uvoz). Osim materijalnih dobara, ova razmena obuhvata i obavljanje proizvodnih i neproizvodnih usluga po nalogu i za račun inostranih državljana (transport, špedicija, osiguranje, bankarske usluge, turizam, remont, prerada, i sl.). Međunarodna trgovina se odvijala i pre otkrića Amerike, ali se razvoj svetske trgovine s pravom vezuje za kraj 15. veka i otkrića Kolumba i Vaska De Game. U početku je trgovina obuhvatala samo robu velike vrednosti (začini, srebro, svila) zbog visokih troškova transporta. U periodu od 16. do 18. veka međunarodna trgovina se širi i obuhvata sve veći broj zemalja koje u njoj učestvuju kao i sve raznovrsniju robu kojom se trguje. U 18. i 19. veku koje je obeležila industrijska revolucija i veliki broj tehnoloških otkrića, međunarodna trgovina doživljava snažan razvoj. Tome je najviše doprineo razvoj transportnih sredstava, brodova na parni pogon i železnice. U vreme Prvog i Drugog svetskog rata međunarodna trgovina odlazi u drugi plan, a privrede se orijentiše na vojnu industriju.

Najveći rast i razvoj svetske trgovine dešava se u periodu posle Drugog svetskog rata. Razvijene zemlje preduzimaju velike napore za oporavak svetske privrede. Osnivaju se mnogobrojne institucije u oblasti međunarodne trgovine među kojima su najznačajnije Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska trgovinska organizacija (STO), Evropska unija (EU), GATT, NAFTA, i druge. Međunarodni monetarni fond (MMF) je međunarodna monetarna institucija čiji je glavni cilj promovisanje međunarodne državne saradnje, kontrola stabilnosti međunarodnog monetarnog fonda, omogućavanje razvoja multilateralne trgovine u svetu, održavanje stabilnosti nacionalnih valuta i rešavanje njihovih platno-bilansnih problema. Svetska trgovinska organizacija (STO) predstavlja međunarodnu instituciju pod čijim okriljem se na multilateralnim osnovama uređuju odnosi između zemalja u oblasti međunarodne trgovine, za njen što brži i kvalitetniji razvoj. Zadatak STO je da osigura slobodan protok robe, kontroliše trgovinske prakse i otklanja nesuglasice između zemalja članica. Kroz praksu se pokazalo da liberalizacija  trgovina doprinosi povećavanju životnog standarda i smanjivanja siromaštva. Povećanje izvoza na osnovu komparativnih prednosti dovodi do povećavanja investicija koje generišu veliki broj novih radnih mesta. Vrlo je važno razmotriti ulogu koju na međunarodnu trgovinu ima globalizacija, i obrnuto. Sam pojam globalizacija koristimo da opišemo promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene. Globalizacija posmatrana sa gledišta ekonomije ima ogroman učinak na razvoj slobodne trgovine. Termin globalizacija je prvi put upotrebio profesor T. Levit sa Harvardske škole za biznis 1983. godine, kako bi opisao finansijsko tržište. Kasnije je definicija proširena na delovanje multinacionalnih kompanija. MMF definiše globalizaciju kao «rastuću međusobnu ekonomsku zavisnost svih svetskih zemalja, koju je stvorilo povećanje i raznovrsnost broja međunarodnih transakcija robe i usluga, kao i razmena kapitala, te ubrzana i generalizovana tehnološka razmena». U svakom slučaju razvoj svetske trgovine danas je nezaustavljiv proces i najsnažniji instrument za suzbijanje siromaštva.

About Milos

Leave a Comment