Investiranje

Beogradska berza

By : | Categories : Investiranje | 0 Comment

Beogradska berza bila je prva berza u jugoslovenskim krajevima. Zakon o javnim berzama donet je 3. novembra 1886. godine, ali su pripreme za otvaranje berze dugo trajale. Zbog ekonomske zaostalosti naših krajeva i usmerenosti trgovine poljoprivrednim proizvodima na strane zemlje, dugo se nije osećala potreba za otvaranjem berzi. Sitan seoski posed u Srbiji bio je dodatna smetnja za pojavu berzi. Ipak, vodeći beogradski trgovci su sredinom XIX veka predlagali knezu da osnuje berzu, što bi olakšalo i ubrzalo trgovinski promet i pomoglo ekonomski napredak Srbije. Tako je, na inicijativu Srpskog trgovačkog udruženja, Beogradska berza osnovana 21. novembra 1894. godine. Prve transakcije su obavljene u januaru 1895. Trgovalo se devizama, akcijama, obveznicama i robom.

Do I svetskog rata poslovanje je bilo dosta slabo. Trgovalo se gotovo isključivo stranim novcem, posebno napoleondorima i austrougarskim krunama. Uglavnom se trgovalo neposredno između sitnih srbijanskih i krupnih austrougarskih trgovaca. Promet akcija bio je skroman, pošto je finansijski kapital bio slabo razvijen u tadašnjoj Srbiji. Nešto se življe trgovalo državnim obveznicama, kao sigurnijim vrednosnim hartijama. Početkom I svetskog rata Beogradska berza je prestala sa radom do 1919. godine. Neposredno posle rata, u vreme inflacije i špekulacija vrednošću dinara trgovina devizama bila je najživlja. Tokom tridesetih godina trgovalo se klirinškim doznakama, a nešto manje državnim obveznicama, za koje je Beogradska berza bila najvažniji centar u Kraljevini Jugoslaviji.

Između dva svetska rata Beogradska berza izrasta u snažan finansijski centar u ovom delu Evrope. Berzanski promet raste do izbijanja velike ekonomske krize i najvišu vrednost dostiže 1928. godine. Tada je država preuzela izvoz značajnog dela poljoprivrede i ustanovila režim devizne kontrole, što je smanjilo trgovanje. Najtrgovanija je bila obveznica ratne štete, a zatim obveznice iz agrarne reforme. Nestašica kapitala i visoke kamatne stope uslovile su vrlo skromno trgovanje akcijama. Trgovano je uglavnom robom, pretežno žitaricama i mlinarskim proizvodima, ali je najveći deo tržišnih viškova i dalje prometan direktnim transakcijama između stranih trgovaca i domaćih nakupaca. Posle I svetskog rata u organizaciji stranih uvoznika otvorene su još dve robne berze za poljoprivredne proizvode: u Novom Sadu (1921) i Somboru (1925). Posle II svetskog rata i uspostavljanja komunističkog poretka ugašene su beogradska i somborska berza, dok je novosadska nastavila sa radom po znatno izmenjenim pravilima. Poslednje transakcije zaključene su u aprilu 1941. godine. Formalno, Beogradska berza prestaje sa radom 1953. godine, kao nepotrebna institucija.

Beogradska berza je ponovo osnovana 1989. godine, u vreme početka privrednih reformi, prvobitno kao Jugoslovensko tržište kapitala (JTK), od strane najvećih jugoslovenskih banaka. 1992. godine menja ime u Beogradsku berzu nastavljajući nekadašnju tradiciju. Tokom devedestih godina njen rad je bio ograničen na kratkoročne pozajmice novca, kratkoročne dužničke instrumente preduzeća i povremeno plasman državnih obveznica nevelikih vrednosti. Nije se trgovalo akcijama, robom ni devizama. Tek je po promenama modela privatizacije iz 2001. godine počela trgovina, i to prvenstveno akcijama preduzeća koja su privatizovana po zakonu o privatizaciji iz 1997. godine. Tokom sledećih godina Beogradska berza obavlja veći deo prometa vanberzanskim putem, uglavnom kroz preuzimanje firmi.

Saznajte šta su to investicije i gde investirati!

About Milos

Leave a Comment