Investicije

Sama reč investicije, potiče iz latinskog jezika. Izvorni oblik je investitio, što znači ulaganje. Preciznije, investicije označavaju neki oblik ulaganja, suštinski novčanih sredstava, radi ostvarivanja dodatnog profita ili neke druge dobiti. Najčešći oblici ulaganja odnose se na:

  1. finansijske oblike imovine – korišćenje monetarne imovine koja će u budućnosti doneti prihod, vratiti se uvećana, ili će biti prodata po većoj ceni od nabavne (kupovina obveznica, akcija i nekretnina),
  2. ekonomske oblike imovine – ulaganje u dobra koje se koriste s ciljem da u budućnosti stvore bogatstvo (izgradnja fabrike radi proizvodnje dobara ili ulaganje u školovanje koje će u budućnosti doneti vidljive rezultate).

U suštini, investicije su vrsta ulaganja koja ima cilj da se u budućnosti to ulaganje vrati kroz uvećani efekat poslovanja. Podrazumevaju odricanje od trenutne potrošnje zarad ostvarivanja određenih koristi u budućnosti. Stoga je priroda investicionog ulaganja drugačija od drugih tipova ulaganja jer se odnosi na ulaganje u budući period. Glavni razlog investiranja je ostvarivanje određenih postignuća i unapređenje pozicije na tržištu. Ipak, investicije same po sebi ne donose automatski profit. Pogrešne investicione odluke i strategije mogu potpuno uništiti ili unazaditi postojeća dostignuća firme. Veština i umešnost ulaganja predstavlja visoko rizičan posao, pa je donošenje pravih odluka težak posao. Mnogo toga zavisi i od vizija i od raznih internih i eksternih faktora.

Po svom obliku, investicije mogu imati različite vidove, npr. ulaganje u proizvodnju umesto u potrošnju, ulaganje u vrednosne papire, ulaganje lične imovine, ulaganje u nekretnine i nepokretnosti itd. Ove podele uključuju različite faktore i kriterijume odabira investicijskih projekata: novčana ulaganja, vreme povraćaja novca, rizičnost ulaganja itd. Investiranje i odluke o investicijama temelje se na konceptu budžetiranja kapitala. Investicije mogu rezultirati pozitivnim ili negativnim prinosom. Pozitivan ishod praktično znači da se najmanje vraća čista uložena dobit, dok kod negatinog ishoda ona donosi minus u odnosu na uložena sredstva.

Postoje tri ključne tačke u procesu odlučivanja o investiranju:

  1.  budžetiranje kapitala,
  2.  struktura kapitala,
  3.  upravljanje kapitalom.

Budžetiranje kapitala odnosi se na pravljenje projekcije investicija, veličine i dinamike očekivanih novčanih tokova, kao i na procenu rizika u odnosu na raspoložive podatke (kamatne stope itd). Najvažniji princip pri budžetiranju kapitala tiče se vremenske distance od početnog ulaganja i trenutka obrta kapitala. Ogleda se u vremenskoj vrednosti novca i određena je kamatom koja se propisuje za taj period. Tako se određuje trenutna vrednost koju imaju investicije i njihova očekivana vrednost. Zato je proces investicionog odlučivanja najvažniji proces u investiranju, kada se izrađuju jasniji kriterijumi na osnovu kojih se donosi odluka.

Struktura kapitala tiče se same strukture sredstava koja se ulažu i njihove raspodele. To je kombinacija dugoročnog duga i vlastitog kapitala preduzeća koji omogućuju dugoročne investicije.

Upravljanje kapitalom, tj. upravljanje određenom imovinom i kratkoročnim obvezama preduzeća ima za cilj neometano obavljanje svakodnevnih poslovnih aktivnosti.

Investicije na forex tržištu pokazale su se jako profitabilnim načinom ulaganja, kako za velike igrače, tako i za pojedince koji ozbiljno žele da se bave ovim poslom.